UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU
Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor kojim se primalac izdržavanja obavezuje da se
posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese pravo svojine na tačno određenim stvarima ili neka druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to,
izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.
Davalac izdržavanja može biti fizičko punoletno lice, starije maloletno lice (14-18 godina)
ukoliko ga zastupa roditelj, odnosno zakonski zastupnik,
čak i pravno lice. Navedena lica moraju biti poslovno sposobna (sposobna da samostalno zaključuju ugovore). Jedino ograničenje u pogledu toga ko može biti davalac, zakon je predvideo u slučaju fizičkih ili pravnih lica koja se u okviru svog zanimanja/delatnosti staraju o primaocu (medicinsko osoblje, bolnice, domovi za stare...), navodeći da će ugovor u tom slučaju biti ništav.
Primalac izdržavanja može biti svako poslovno sposobno fizičko lice.
Ugovor o doživotnom izdržavanju može biti raskinut iz više razloga,
a zakonom su posebno izdvojeni raskid zbog poremećenih odnosa i raskid zbog promenjenih okolnosti.
Ugovor se zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave,
pri čemu je javni beležnik dužan da ugovornike naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca i da se njome ne mogu namiriti zakonski naslednici,
o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. U suprotnom, ugovor je ništav.
