Medijator može da zakaže privatne sastanke sa svakom od stranaka pojedinačno, kako bi prvenstveno procenio da li je situacija pogodna za reševanje u postupku medijacije, da bi identifikovao sva pitanja koja potrebno rešiti, prikupio neophodne informacije od obe strane i pomogao im da razumeju ceo postupak medijacije.

Medijator zakazuje zajednički sastanak sa obe stranke. Prvo zajednički utvrde sva sporna pitanja, činjenično stanje, i potencijalna rešenja. Medijator olakšava pregovaranje sa ciljem da se dođe do rešenja.

U slučaju uspešnog okončanja postupka medijacije, strane zaključuju sporazum. Sadržinu sporazuma određuju strane u sporu, sačinjava se u pisanoj formi i ima snagu vansudskog poravnanja.

Sporazum može imati snagu izvršne isprave ukoliko su ispunjena dva uslova:

Sporazum sadrži klauzulu izvršnosti,
potpisi strana i medijatora su overeni kod javnog beležnika.

Na osnovu ovakvog sporazuma može se pokrenuti izvršni postupak, ukoliko sporazum ne bude ispunjen dobrovoljno i u predviđenim rokovima.
Ukoliko strane u postupku medijacije ne postignu sporazum zbog neslaganja o pravnim pitanjima, mogu postići pisanu saglasnost o činjeničnim pitanjima, koja će se smatrati nespornim u sudskom ili drugom postupku.