Archive for the
‘Pravo stanovanja’ Category

Jedno od najintrigantnijih pitanja u praksi, od najviših sudova u našoj zemlji pa do katastra nepokretnosti, jeste u vezi sa statusom zajedničke tzv. bračne imovine, koja je regulisana članom 171 Porodičnog zakona.

Prema zakonskoj odredbi imovina koju supružnici steknu radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu, pri čemu je poseban fokus na nepokretnoj imovini čiju evidenciju vodi
Služba za katastar nepokretnosti. Napomene radi, promet nepokretne imovine se vrši na osnovu punovažnog ugovora koji je sastavljen od strane nadležnog javnog beležnika u formi solemnizovane isprave.

Pitanje koje je napravilo raskorak između sudske prakse i prakse upravnih organa (Katastra i javnog beležnika) jeste kupovina nepokretnosti u toku trajanja brakorazvodne parnice, odnosno da li se zajedničkom (bračnom)
imovinom smatra imovina koju jedan supružnik stekne radom nakon prestanka zajednice života ali pre donošenja formalne presude kojom se brak razvodi?

Brakorazvodne parnice mogu potrajati i više godina (posebno u situaciji kada postoji spor supružnika oko vršenja roditeljskog prava) pri čemu za to vreme supružnici više ne žive zajedno tj. između njih ne postoji zajednica života koja je konstitutivni element svakog braka (ne samo fizička zajednica života, već i emotivna).

Iako nije sporno da je u tom periodu supružniku dozvoljeno da svojim radom stiče nepokretnosti, ostaje otvoreno pitanje da li drugi supružnik ima pravo ili pretenzije prema takvoj nepokretnosti koju upravni organi upisuju kao zajedničku (bračnu) imovinu na ime oba supružnika.

Sa druge strane, praksa Vrhovnog kasacionog suda potvrđuje stanovište da bez zajednice živote nema ni sticanja zajedniče imovine, bez obzira što brak nije formalno razveden (uz dokaz da je zajednica života prestala), međutim to nije dovoljno ubedljiv argument javnom beležniku, a još manje Katastru, da sticanje (kupovinu) nepokretnosti finalizuje upisom samo na jednog supružnika, uz dostavljanje adekvatnih dokaza.

Dakle, bez obzira na sudsku praksu, upravni organi – od kojih na kraju krajeva zavisi neposredno ostvarivanje prava svojine kroz upis u javni registar, postupaju drugačije.

Ono što nam preostaje jeste eventualno usaglašavanje ovakvog raskoraka od strane Upravnog ili Ustavnog suda, koje nažalost može da potraje duže od brakorazvodne parnice, a čini se duže i od pojednih brakova.

Pravo stanovanja je pravo iz korpusa dečijih prava i predstavlja pravo deteta na porodični dom. Istovremeno je ustanovljeno i u interesu roditelja koji vrši roditeljsko pravo. Naš Porodični zakon je regulisao ovo pravo kao ličnu službenost u korist maloletnog deteta i roditelja kojem je dete povereno na vršenje roditeljskog prava. Ova lična službenost se ustanovljava na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj i traje do punoletstva deteta.

Uslovi za konstituisanje ovog prava određeni su Porodičnim zakonom:

1. dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu.
2. pravo stanovanja traje do punoletstva deteta.
3. zahtev ne predstavlja očiglednu nepravdu za drugog roditelja.

Nije od značaja da li se radi o bračnoj ili vanbračnoj deci, jer je njihov položaj jednak. Bitno je da dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu i da zasnivanje prava stanovanja ne predstavlja očiglednu nepravdu za drugog roditelja.
Pravo stanovanja je ograničenog trajanja – do punoletstva deteta. Međutim, ovo pravo može prestati pre 18. godine deteta i to prirodnim putem (smrću deteta), kao i pravnim putem, odnosno kada se promene zakonski uslovi koji su doveli konstituisanja ovog prava (ukoliko dete ili roditelj steknu pravo svojine na useljivom stanu ili nastupe okolnosti zbog kojih bi svako dalje trajanje ovog prava predstavljalo očiglednu
nepravdu za drugog roditelja). Svakako i ukoliko sud promeni odluku o poveravanju deteta, te dete poveri roditelju, vlasniku stana, to takođe dovodi do prestanka ovog prava. Pravo stanovanja se ostvaruje se u posebnom postupku za zaštitu prava deteta uz
poštovanje načela naročite hitnosti postupka. Treba imati u vidu da ukoliko postoji opasnost od otuđenja nepokretnosti, uz tužbu, treba
postaviti i predlog za određivanje privremene mere, gde bi sud rešenjem zabranio otuđenje i opterećenje nepokretnosti do pravnosnažnog okončanja postupka, uz upis zabeležbe u Katastar nepokretnosti.